Za razliku od državnih zakona koji važe na tačno omeđenom prostoru, ekologija te granice ne poznaje. Zagađenje u jednom gradu može predstavljati probleme, kako za mesta u okolini, tako i za susedne države. Upravo zbog toga je potrebno o ekološkim problemima voditi računa na regionalnom nivou.
U prošlosti smo mnogo puta bili svedoci ekoloških katastrofa koje su dolazile do nas i koje su bile široko medijski propraćene, ali za razliku od njih u našem regionu decenijama unazad je prisutno tiho umiranje od zagađenja koje u najvećem broju slučajeva prolazi neprimećeno.
Regionalni pristup je još neophodniji ako se uzmu u obzir multinacionalne kompanije koje svojim kapitalom mogu obezbediti promene zakona koji će biti u njihovu korist, a na štetu građana. Pored sve većeg broja kompanija koje žele usled niskih ekoloških standarda da investiraju u region, veliki problem predstavljaju i već prisutni giganti. Usled finansijske moći velikih kompanija, pojedinačne države će se mnogo lakše odupreti ukoliko međusobno sarađuju i uspostaviće se sistem međusobne kontrole.
Pokazalo se i da veliki ekološki problem predstavlja vađenje rude, jer se u cilju profita povećava stepen eksploatacije rude, a paralelno sa time i nivo zagađenja. Osim zemlje i vazduha, vode nisu ostale pošteđene. U ovom slučaju imamo situaciju privatizacije i uništenja mnogih vodoizvorišta.
Smatramo da se u cilju zdravog života mora trajno zabraniti privatizacija nacionalnih bogatstava, a tu pre svega mislimo na rudna bogatstva i vode. Takođe, mora postojati jasna zakonska određenost koliko zemljišta stranci mogu kupiti i kako treba da se ophode prema njemu. Bez regionalnog pristupa u rešavanju ovih problema, prostor Balkana će zbog malog kratkotrajnog profita postati još zavisniji od stranih kompanija.
